Présentation

Оно што је наш пројекат?

Намера овог истраживања је да прикупља доказе о младим људима који су одбили да учествују у ратовима у бившој Југославији 90-их. 

Ми верујемо да се историја не би требало да буде само написан од стране политичара и бораца такође морају дати глас онима који се одлуче да одбаце рат. 

Овакав став је то против било ког рата, као што је био случај, на пример француских младих у рату Алжира у касним 50-до 62. 

Почињемо са идејом да у свим земљама, значајан део становништва је мудрије и луцидна од лидера који користе национализам за личну власт. 

Ми претпостављамо да су разлози одбије рата могу бити веома различити: лично, породично, филозофске, политичке, верске ... 

Ми поштујемо их све. 

Наш пројекат је да напише књигу на француском језику на основу сведочења, да је бар део меморије ове генерације је сачувана и позната у Француској. 

Уместо да увек говори о злочинима и масакре, ми радије у част онима који су имали храбрости да се одупре циклус насиља. 

Ми смо у потрази за сведока тог времена, мушкарци и жене су приближно између 20 и 40 година у 1990, и који су спремни да нам кажу своја искуства и своје мотивације. 

Ако људи желе, ми ћемо поштовати њихову анонимност. 

Хвала вам за вашу помоћ.

L’intention de ce travail de recherche est de recueillir les témoignages des jeunes gens qui ont refusé de participer aux guerres de l’ex-Yougoslavie dans les années 90.

Nous considérons que l’Histoire ne doit pas être écrite seulement par les politiciens et les combattants, il faut aussi donner la parole à ceux qui choisissent de refuser la guerre.

Ce genre d’attitude se présente face à toute guerre, comme ce fut le cas par exemple des jeunes français lors de la guerre d’Algérie à la fin des années 50, jusqu’en 62.

Nous partons de l’idée que dans tous les pays, une fraction importante de la population est plus sage et plus lucide que les dirigeants qui exploitent le nationalisme à des fins de pouvoir personnel.

Nous supposons que les raisons de refuser la guerre peuvent être très diverses : personnelles, familiales, philosophiques, politiques, religieuses… 

Nous les respectons toutes.

Notre projet est d’écrire un livre en français fondé sur des témoignages, pour qu’au moins une part de la mémoire de cette génération soit conservée et connue en France.

Plutôt que parler toujours des crimes et des massacres, nous préférons mettre à l’honneur ceux qui ont eu le courage de résister à l’engrenage de la violence.

Nous sommes donc à la recherche de témoins de cette époque, hommes et femmes qui avaient  à peu près entre 20 et 40 ans en 1990, et qui accepteraient de nous raconter ce qu’ils ont vécu ainsi que leurs motivations.

Si les personnes le souhaitent, nous respecterons leur anonymat.

Merci pour votre aide.

Antoine Barral, Georges Simansky.

  

The aim of this research work is to collect the testimony of young people who refused to take part in the wars of former Yugoslavia in the 1990s.

  We consider that history should  not be written only by politicians and combatants, but should also give a voice to those who refused going to war.

  Such an attitude occurs in every war, as was the case, for example, of young French people at the time of the Algerian war at the end of the 1990s up to 1962.

  We start from the idea that in every country an important part of the population is wiser and more clear-sighted than are leaders who exploit nationalism in their pursuit of political power.

  We understand that there may be many reasons for refusing to take part in war: personal, family, philosophical, political, religious…We respect them all.

  Our project is to write a book in French based on such testimonies, so that at least part of the memory of that generation should be preserved and recognised in France.

  Rather than always speaking of crimes and massacres we should honour those who had the courage to resist the systemic urge to violence.

  Accordingly, we seek the testimony of their epoch from among men and women, around 20 or 40 years old in 1990, who agree to tell us what they have experienced and their motivations.

  We respect witnesses, who may desire to be anonymous.

  Thank you for your help.

  Antoine Barral, Georges Simansky.